AKO ŽELE ZAJEDNIČKI PRAZNIK TO JE 13. JUL Markuš: 21. maj je proslava podela a ne proslava sloge i mira

„Da se jednostavno batale proslave 21. maja jer on deli narod u Crnoj Gori a ako žele zajednički praznik – to je 13. jul. Tu nema sukoba između jednih i drugih. Meni se kao čoveku nimalo ne dopada ova proslava. Po mom mišljenju – to je proslava podela a ne proslava sloge i mira za budućnost Crne Gore. To je moje mišljenje, bez obzira što je ušlo u kalendar državnih proslava. Nekad je i 29. novembar bio u kalendaru državnih proslava, a postoji li sad? Ne“, kazao je Markuš za Borbu.

Njemu je, dodaje, jasno sve što se tiče referenduma i naglašava da je isti – pokraden.

„Ono što je objavljeno kao pobeda je bila čista krađa. To nema veze sa politikom već sa matematikom. Ko zna osnovno sabiranje i oduzimanje, jasno mu je da je to bila krađa. Nažalost, među prvima su je verifikovale Srbija i Rusija što mene kao čoveka najviše pogađa. Pre svega, Rusija je kupila taj referendum a Srbija je drugim igrankama pomogla da se to ostvari. Treba tu biti otvoren i pošten do kraja. Na kraju, oni su među prvima čestitali nezavisnost Crne Gore“, kazao je Markuš.

Postoji još jedna bitna stvar – Blok za zajedničku državu nikad nije priznao rezultat referenduma, naglašava Markuš i potom dodaje da mi uporno, jer smo neznalice, prećutkujemo da je ovo treći referendum o državno pravnom statusu u Crnoj Gori.

„Prvi je bio 28. novembra 1920. godine. Drugi je bio 1992. godine a ovo je treći referendum, 2006. To se krije, a posebno pojma nemaju o ovom prvom. Najpoštenije o tome piše vođa tadašnjih zelenaša i predsednik Vlade u izbeglištvu Jovan Plamenac u listu Balkan. Od A do Š imate sve o tom referendumu. Naši istoričari i pravnici o tome ćute. Nešto je o tome pisao Rastoder (istoričar Šerbo Rastoder, prim. aut.) ali želi da to zakamuflira. Konsultovanje naroda je referendum. Kažu da je Podgorička skupština bila nelegalna, a ako je to tako, uzmimo da je tako, šta ćemo sa tim referendumom što se tada dogodio“, pita Markuš.

Vratio se na 2006. godinu i na Bijelu Knjigu i naveo da je to zbornik validnih dokumenata koju niko od 2007. godine nije poništio.

„Prema tome, ona je istovremeno i optužnica – pa kome milo a kome krivo“, kazao je Markuš.

Na pitanje da li ga je iko zvao da provere navode iz Bijele Knjige, Markuš navodi da ga niko nikada nije pozvao niti prozvao.

„To je najveći broj dokumenata, knjiga od 1298 dokumenata. Uzmimo da je uvod o referendumima o istoriji Crne Gore nekih 90 strana sa prilozima ali to je veliki broj dokumenata. Imao sam, a to je deponovano gde treba, oko 10.000 dokumenata. Izvadili smo ih koja smo smatrali da su najinteresantnija. Imate jedan dokument da se digne kosa na glavi – matične brojeve mrtvorođene dece su davali ne znam ni kome. A tamo piše tačno kome su dali. Tu nema nikakvih prepirki ili dokazivanja. Ako će neko da se prepire, eto mu dokument i neka se prepire. To je radila čitava ekipa, radili su Bogdanović, Slaviša Guberinić… Radili su i predstavnici stranaka – SNP, Narodna stranka i DSS Ranka Kadića pokojnog. Mi smo prikupili svu dokumentaciju“, kazao je Markuš.

Bonus video:

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI