POLITIČKA BOMBA U BRISELU: Francuska i Belgija dižu ruke od zabrane ruskog gasa!

U trenutku kada Evropska unija nastoji da smanji zavisnost od ruskih energenata, Francuska i Belgija, kao dva značajna člana Unije, odbijaju da podrže zabranu uvoza ruskog gasa. Odluka dolazi usred nastojanja Brisela da zatvori vrata ruskim energentima, a njena težina leži u tome što su upravo ove zemlje najveći kupci ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG) u celoj Uniji. Francuski ministar energetike, Mark Ferrači, jasno naglašava da je neophodno imati konkretne podatke o ekonomskim posledicama pre nego što se donesu ovako krucijalne odluke.

Ferači upozorava na mogućnost višegodišnjih pravnih sporova ukoliko bi došlo do jednostranog prekida važećih ugovora sa ruskim kompanijama. Situacija je dodatno komplikujuća jer deo vlasništva nad ruskom gasnom kompanijom Novatek drži francuski energetski gigant TotalEnergies. 

S druge strane, Belgija ne želi da donosi ishitrene odluke bez temeljite analize. Zvanični Brisel insistira na izradi iscrpnog izveštaja o ekonomskim posledicama prekida snabdevanja iz Rusije, čime pokazuju pragmatičan pristup. Njihova spremnost da čekaju na jasan uvid u moguće posledice pre nego što preduzmu drastične korake dodatno naglašava kompleksnost situacije.

U junu ove godine, Evropska komisija planira da predstavi novi zakon koji bi zabranio sklapanje novih ugovora sa ruskim gasnim kompanijama, kao i produženje postojećih sporazuma. Prema nacrtu ovog zakona, zabrana bi trebala da stupi na snagu do kraja 2025. godine, dok bi potpuni prekid uvoza iz Rusije trebalo da se sprovede do 2027. godine. Promene su deo šireg plana REPowerEU, koji ima za cilj smanjenje zavisnosti od ruskog gasa do 2028. godine.

Međutim, uprkos ovim ambicioznim planovima, trenutna praksa pokazuje da je struktura uvoza još uvek daleko od planiranog. Danas ruski LNG čini oko 40% ukupnog uvoza iz Rusije, dok je udeo gasovoda smanjen sa 70% na oko 60%. 

Analitičari upozoravaju da bi prekid snabdevanja ruskim gasom mogao imati dalekosežne posledice koje se ne priznaju javno. Cena alternativnog gasa, troškovi transporta i izgradnja nove infrastrukture predstavljaju značajne izazove za Evropsku uniju. U svetlu ovih informacija, čini se da plan Evropske komisije o prekidu svih veza s ruskim energentima nailazi na ozbiljan otpor unutar same Unije. Kada dva ključna uvoznika, kao što su Francuska i Belgija, ističu potrebu za dodatnim analizama umesto da žure s odlukama, to nije samo tehničko pitanje — to predstavlja politički zemljotres u najavi.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI