POČINJE RAT ZBOG KOJEG ĆETE ZABORAVITI NA UKRAJINU! Tramp naredio hitno povlačenje

Prema izveštaju agencije Rojters, Vašington se priprema za delimičnu evakuaciju svoje ambasade u Iraku, kao i za omogućavanje dobrovoljnog odlaska članova porodica vojnih lica iz baza širom regiona, usled pojačanih bezbednosnih rizika. Četiri američka i dva iračka izvora nisu navela konkretne pretnje koje su dovele do te odluke, ali su same najave evakuacije izazvale rast cene nafte za više od četiri odsto.

Američki zvaničnici potvrdili su da je Stejt department odobrio dobrovoljni odlazak osoblja iz Bahreina i Kuvajta, dok je u ažuriranoj globalnoj putnoj preporuci navedeno:

„Dana 11. juna, Stejt department je naredio povlačenje neesencijalnog osoblja američke vlade usled pojačanih tenzija u regionu.“

Nuklearna tenzija i upozorenja

Odluka dolazi u trenutku sve veće nestabilnosti na Bliskom istoku. Trampovi pokušaji da postigne nuklearni sporazum sa Iranom su u zastoju, dok američka obaveštajna služba navodi da Izrael priprema potencijalni napad na iranska nuklearna postrojenja.

- Povlačimo ih jer to može biti opasno mesto. Videćemo šta će se desiti. Izdato je upozorenje za povlačenje - rekao je Tramp novinarima.

Na pitanje postoji li način da se tenzije smanje, Tramp je poručio:

- Oni ne mogu imati nuklearno oružje. Vrlo jednostavno – ne mogu imati nuklearno oružje.

On je više puta zapretio vojnom intervencijom ukoliko propadnu pregovori sa Teheranom o obustavi obogaćivanja uranijuma. U intervjuu objavljenom ranije tokom dana Tramp je rekao da sve manje veruje da će Iran pristati na ključni američki zahtev da obustavi nuklearne aktivnosti.

Istovremeno, iranski ministar odbrane Aziz Nasirzadeh upozorio je da će Teheran, ukoliko bude napadnut, odgovoriti udarima na američke baze u regionu.

Američka ambasada u Kuvajtu saopštila je da nije promenila svoj bezbednosni status i da „nastavlja sa radom u punom kapacitetu“.

Američko vojno prisustvo ostaje, ali porodice odlaze

Sjedinjene Države imaju vojne baze širom Bliskog istoka – u Iraku, Kuvajtu, Kataru, Bahreinu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Sekretar za odbranu SAD Pit Hegset odobrio je dobrovoljni odlazak članova vojnih porodica, što se prvenstveno odnosi na one koji se nalaze u Bahreinu.

- Stejt department sprema naredbu o obaveznom povlačenju osoblja iz američke ambasade u Bagdadu. Planirano je da se to realizuje komercijalnim letovima, ali vojska je u pripravnosti ako bude potrebna pomoć - rekao je jedan američki zvaničnik.

Irački državni mediji preneli su izjavu vladinog izvora da Bagdad nije zabeležio bezbednosne pretnje koje bi opravdale evakuaciju.

Još jedan američki zvaničnik izjavio je da operacije na vazduhoplovnoj bazi Al Udejd u Kataru – najvećoj američkoj bazi u regionu – nisu promenjene, i da ambasada SAD u Kataru funkcioniše normalno, bez naredbi o evakuaciji osoblja i njihovih porodica.

Tenzije podižu cene nafte

Nafta je poskupela za tri dolara nakon što su se pojavile informacije o mogućoj evakuaciji iz Bagdada – cena barela Brenta dostigla je 69,18 dolara.

Ranije u sredu britanska pomorska agencija upozorila je da bi rastuće tenzije mogle izazvati eskalaciju vojne aktivnosti i ugroziti bezbednost pomorskog saobraćaja kroz ključne morske puteve – Persijski zaliv, Omanski zaliv i Ormuski moreuz.

Britansko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da pažljivo prati situaciju i da će stanje ambasade u Iraku biti neprekidno procenjivano.

Irak, koji ima bliske odnose i sa SAD i sa Iranom, trenutno je domaćin za oko 2.500 američkih vojnika, ali se iranske paravojne grupe povezane sa iračkim bezbednosnim strukturama redovno sukobljavaju sa američkim snagama. Napadi su učestali nakon početka rata u Gazi u oktobru 2023, ali su oslabili krajem prošle godine.

U dva navrata prošle godine Iran i Izrael su direktno razmenili vatru – prvi put u istoriji – raketama i dronovima, pri čemu su irački vazdušni prostor koristili za međusobne napade.

Izrael je takođe gađao ciljeve povezane sa Iranom širom regiona, uključujući iračke grupe koje deluju u Iraku i Siriji.

Pregovori u senci vojne pretnje

Sjedinjene Države su u poslednjim mesecima pojačale svoje vojno prisustvo na Bliskom istoku – raspoređene su dodatne snage, uključujući bombardere B-2 (koji su u međuvremenu povučeni), kao i drugi nosač aviona, čije se prisustvo nedavno završilo.

Novi krug nuklearnih pregovora između Irana i SAD zakazan je za naredne dane. Teheran bi trebalo da predstavi svoj kontrapredlog nakon što je prethodnu američku ponudu odbacio.

Visoki iranski zvaničnik rekao je za Rojters da je „pretnja vojnom silom oduvek bila deo američke taktike u pregovorima s Iranom“.

- Bilo kakva vojna akcija SAD ili Izraela protiv Irana imaće ozbiljne posledice - upozorio je isti zvaničnik.

Iranska misija pri Ujedinjenim nacijama poručila je u objavi na mreži X:

„Pretnje 'nadmoćnom silom' neće promeniti činjenice: Iran ne teži nuklearnom oružju, a američki militarizam samo podstiče nestabilnost.“

Objava je očigledno bila odgovor na izjavu američkog generala Majkla „Erika“ Kurile, komandanta Centralne komande SAD, koji je izjavio da je predsedniku dostavio „širok spektar opcija“ za sprečavanje nuklearno naoružanog Irana.

Zbog eskalacije tenzija, Kurila je odložio planirano svedočenje pred američkim Kongresom, saopštila su još dvojica američkih zvaničnika.

BONUS VIDEO

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI